.jpg)
U lancu svih faktora koji utiču na bezbednost saobraćaja na putevima, kao najvažnije karike se izdvajaju vozač, vozilo i put. Istina je da najveći broj saobraćajnih nezgoda nastaje usled ljudske greške, ali isto tako odlike samog puta umnogome utiču na bezbednost učesnika u saobraćaju. Ulaganjem u bezbedniju infrastrukturu očekuje se dva puta veći broj sačuvanih života nego što bi se postiglo ulaganjem u bezbednost vozila ili u ponašanje vozača. Zbog toga je na globalnom nivou pokrenut Međunarodni program ocenjivanja puteva (IRAP) posvećen unapređenju bezbednosti na putevima. AMSS Centar za motorna vozila jedna je od nekoliko akreditovanih organizacija za sprovođenje ovog globalnog projekta i jedina sa ovih prostora.
.jpeg)
Za samo snimanje neophodna su dva člana posade, vozač i operater. Zadatak operatera je podešavanje rute od tačke A do tačke B, da prati da li se redovno prikupljaju video zapisi i da li se pravilno očitava GPS pozicija, kao i pređeni put. Sama procedura snimanja je jednostavna, suština je samo da se prati očitavanje parametara.
- AMSS Centar za motorna vozila bavi se ispitivanjem bezbednosti puteva po najvišim IRAP standardima još od 2008, i to ne samo kod nas, već i u mnogim drugim državama. Te godine se krenulo u realizaciju prva tri projekta, prvenaca IRAP programa, od kojih je jedan pripao Srbiji. Tada su nemački inženjeri snimlili 3.000 km puteva, koristeći australijsku opremu, a Auto-moto savez je bio njihov domaćin. Odmah potom AMSS CMV je odlučio da krene u razvoj svog sistema i nakon nepunih godinu dana naši stručnjaci su razvili sistem za snimanje puteva prema iRAP metodologiji. Nakon što smo dobili akreditaciju, uglavnom smo radili u inostranstvu, u Holandiji, Moldaviji, Ukrajini, Albaniji, Rusiji... Sve do prošle godine kada je na red došao i drugi projekat u Srbiji, kojim je obuhvaćeno snimanje i ispitivanje bezbednosti 4.000 km državnih puteva IB reda, kaže dipl. inž. Nikola Galović, direktor Sektora za bezbednost puteva u Centru za motorna vozila.
.jpeg)
Realizacija ispitivanja bezbednosti puteva se odvija po fazama. U prvoj fazi specijalno opremljeno vozilo snima puteve. Sledeći korak predstavlja pregledanje video materijala i unošenje podataka na osnovu kojih se na kraju dolazi do ocene.
Međunarodni program ocenjivanja puteva (iRAP) je neprofitna organizacija, posvećena unapređenju bezbednosti na putevima. Zasniva se na partnerstvu sa vladinim i nevladinim organizacijama u cilju ocenjivanja puteva metodologijom utvrđenom na globalnom nivou, obezbeđivanja obuke, tehnologije i podrške za izgradnju nacionalnih, regionalnih i lokalnih kapaciteta, te praćenju učinka u pogledu bezbednosti saobraćaja na putevima.
.jpeg)
- Sistem na vozilu beleži video zapise pomoću tri sinhronizovane kamere postavljene u smeru kretanja vozila, koje zahvataju ugao od 180 stepeni, a postavljena je i jedna kamera na zadnjem delu vozila. Ove kamere su kalibrisan etako da omogućuju merenje različitih atributa kao što su širina trake, bankine, udaljenost od opasnih objekata pored puta…U svakom trenutku se učitava GPS pozicija, kao i pređeni put. Svi parametri se sinhronizuju u sistemu koji objedinjuje sve relevantne informacije, objašnjava Galović.
Nakon prikupljanja video snimaka, radi se „desk analiza“, a podaci se unose u softver namenjen za kodiranje, koji je takođe razvijen od strane AMSS CMV-a.
.jpeg)
- Softver omogućava operateru pregled snimljenog video materijala, kao i beleženje različitih atributa. Beleži se oko 50 različitih atributa na svakih 100 metara. Neki od parametara koji se uzimaju u obzir prilikom analize jesu dozvoljena brzina kretanja, širina i broj kolovoznih traka, da li smerovi fizički razdvojeni, da li postoji zaštitna ograda, šta se nalazi u pojasu pored puta, itd. Recimo, veliki rizik predstavlja ako postoji drvo u zoni od 1-5 metara od ivične linije, a dozvoljena brzina je 80 km/h. Kod ocenjivanja bezbednosti pešaka, pored infrastrukture namenjene za pešake posmatraju se i tipovi raskrsnica, njihovo obeležavanje, signalizacija i postojanje pešačkih prelaza, kaže Galović.
Svaki atribut, odnosno specifičnost koja utiče na bezbednost, ima svoju ikonicu koja se kasnije pretvara u kodove. Nakon izvršenog kodiranja, odnosno upisivanja atributa, sledi analiza. Rezultat je ocena bezbednosti puta prikazana za četiri kategorije učesnika u saobraćaju – putnike u vozilima, bicikliste, motocikliste i pešake. Ocene su označene zvezdicama, od jedan do pet, gde je najrizičniji put označen sa jednom zvezdicom, a najbezbedniji sa pet. Ocenjivanje pomoću zvezdica je implementirano isto kao i kod sestrinskog programa NCAP testova na kojima se ispituje bezbednost novoproizvedenih vozila.
.jpeg)
Nakon toga se, radi predlog mera u smislu šta treba promeniti da bi put recimo sa jedne zvezdice podigao nivo bezbednosti na tri zvezdice i predlaže odgovarajući broj opcija za unapređenje puta i kreiranje pristupačnih i ekonomski opravdanih programa kontra-mera kojima se spasavaju životi ljudi.
Ove opcije unapređenja puteva protežu se od mera obeležavanja horizontalne signalizacije, pešačkih ostrva, do mera za unapređenje raskrsnica, kao i potpunog odvajanja puteva.
Program takozvanih kontra-mera se realizuje kroz tri klјučne faze. Prikuplјanjem podataka, koji potkreplјuju ocenjivanje sistemom zvezdica i podataka o obimu saobraćaja, prave se procene o broju poginulih i povređenih na celoj mreži. Potom se za svaku deonicu puta testiraju opcije kontra-mera i njihov potencijal, da bi se utvrdilo koliko će se smanjiti broj nastradalih lica. Na kraju se svaka opcija kontra-mere ocenjuje na osnovu kriterijuma pristupačnosti i ekonomske efektivnosti.
Trenutno se u Srbiji realizuje projekat “EU for Serbia – Improving Road Safey” u okviru kojeg se primenom IRAP metodologije radi provera bezbednosti na državnim putevima IB reda, ukupne dužine 3.900 km.
.jpeg)