Razvoj automobilske industrije, i saobraćaja uopšte, kao rezultat ima i uspostavljanje određenih propisa i standarda. Razlike u nacionalnim regulativama često za posledicu imaju otežan transport i trgovinu. Da bi se ove razlike prevazišle, kao i da bi se povećala bezbednost saobraćaja i zaštita okoline, 20. marta 1958. godine na predlog Savezne Republike Nemačke, a pod okriljem Ujedinjenih nacija, postignut je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, tzv. Ženevski sporazum. Federativna Narodna Republika Jugoslavija je pristupila Sporazumu 15. aprila 1962. godine, a nadležni organ za sprovođenje Sporazuma u Republici Srbiji je Agencija za bezbednost saobraćaja.
Sastavni deo ovog Sporazuma čine UN Pravilnici, koji propisuju zahteve koji se odnose na ispitivanje i utvrđivanje karakteristika vozila, kao i zahteve koji se odnose na administrativne procedure, na usaglašenost i međusobno priznavanje odobrenja tipa (saopštenja o homologaciji).
– Najopštije se može reći da Homologacija motornih vozila, odnosno opreme i delova vozila, predstavlja postupak ocenjivanja i potvrđivanja da li određeni tip vozila, ili neki njegov deo ili oprema, odgovaraju zahtevima UN Pravilnika, odnosno EU Direktiva / Uredbi. Postupak potvrđivanja zahteva UN Pravilnika podrazumeva određena ispitivanja. Ova ispitivanja može sprovoditi samo laboratorija koja je ovlašćena od nadležnog organa, objašnjava dipl. inž. Ratko Mileusnić iz AMSS Centra za motorna vozila.
Na osnovu pozitivnog izveštaja o ispitivanju prema zahtevima nekog od ovih UN Pravilnika i ispunjavanju administrativnih zahteva, Agencija za bezbednost saobraćaja može izdati Saopštenje o homologaciji. Ovo saopštenje prihvataju sve strane potpisnice Ženevskog sporazuma, koje primenjuju UN Pravilnik na koji se izdato Saopštenje odnosi. Takođe, na osnovu Ženevskog sporazuma, Republika Srbija mora prihvatiti Saopštenja o homologaciji koje su izdale druge zemlje potpisnice. To je i osnovni moto Svetskog foruma za harmonizaciju Pravilnika za vozila (WP.29) izražen kao „Odobreno jednom, prihvaćeno bilo gde”. Od momenta uvođenja UN Pravilnika u zakonodavni sistem Republike Srbije, oni postaju obavezujući akt. To znači da svako vozilo pre puštanja u saobraćaj mora ispuniti zahteve propisane ovim pravilnicima kao i uslove propisane Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Kontrola saobraznosti dokumentacije i vozila sa zahtevima propisa i UN Pravilnika koji se primenjuju u Republici Srbiji, odnosno sa zahtevima odgovarajućih EU Propisa, jedan je od načina potvrđivanja da određeno vozilo ili tip vozila ispunjava tehničke uslove za puštanje u promet.
AMSS-CMV je tehnička služba koja je akreditovana za sprovođenje kontrole saobraznosti i kojoj je povereno od strane Agencije za bezbednost saobraćaja da sprovodi postupak kontrole saobraznosti novoproizvedenih vozila.
– Kontrola saobraznosti počinje pregledom dostavljene homologacione dokumentacije, odnosno provere da li se dostavljena dokumentacija odnosi na predmetno vozilo i da li na propisani način potvrđuje da vozilo ispunjava uslove svih UN Pravilnika, odnosno odgovarajućih EU propisa koji se primenjuju u Srbiji. Nakon toga sledi utvrđivanje saobraznosti reprezenta tipa vozila sa dostavljenom dokumentacijom. Ovaj deo podrazumeva konstatovanje svih homologacionih oznaka postavljenih na vozilu kao i pojedinih tehničkih karakteristika i njihovo upoređivanje sa oznakama i karakteristikama koje su navedene u homologacionoj dokumentaciji. Kontrola homologacionih oznaka na vozilu obuhvata identifikaciju oznaka na uređajima i sklopovima, kao što su, između ostalog, svetlosna i svetlosno-signalizaciona oprema, stakla, sigurnosni pojasevi, nasloni za glavu (ako nisu homologovani u sklopu sedišta), retrovizori, pneumatici, mehanički uređaji za spajanje vučnih i priključnih vozila, uređaji za zaštitu od podletanja sa bočne strane pod vozilo, uređaji za zaštitu od podletanja sa zadnje strane pod vozilo itd.
– U zavisnosti od vrste vozila i naloga Agencije, proveravaju se pojedine tehničke karakteristike (mase i dimenzije, buka u mestu itd.) kao i pojedine oznake na uređajima i delovima koji ne podležu homologaciji, ali su navedeni u homologacionoj dokumentaciji (delovi kočionog sistema, delovi izduvnog sistema...) U slučajevima kada je na homologovanom vozilu izvršena neka modifikacija ili kompletiranje, a da to nije obuhvaćeno odgovarajućom homologacionom dokumentacijom, u toku kontrole saobraznosti se utvrđuje na koje UN Pravilnike i na koje tehničke karakteristike je načinjena modifikacija ili kompletiranje imalo uticaj, i sprovode se potrebna ispitivanja u cilju potvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova i UN Pravilnika koji se primenjuju u Republici Srbiji, navodi Mileusnić.
Kontrolu saobraznosti okončavamo Izveštajem na osnovu koga Agencija za bezbednost saobraćaja može izdati potrebna dokumenta za uvoz, odnosno za puštanje vozila u saobraćaj.
U okviru Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu postoji Komitet za unutrašnji transport, a u okviru ovog komiteta je Svetski forum za harmonizaciju Pravilnika za vozila (WP.29), koji inicira i sprovodi aktivnosti vezane za harmonizaciju i razvoj UN Pravilnika preko svojih stalnih radnih grupa. Od strane Agencije za bezbednost saobraćaja delegirana su 2 eksperta AMSS-CMV da predstavljaju Republiku Srbiju i učestvuju u radu u stalnim radnim grupama WP.29.