Sa aspekta bezbednosti drumskog saobraćaja, osnovna ideja je da put bude takav da ne doprinosi nastanku saobraćajne nezgode ili da posledice budu što manje, ukoliko već dođe do toga. Unapređenje bezbednosti puteva je dug i složen proces u kojem važnu ulogu, između ostalog, igraju revizori i proveravači. Ovi stručnjaci angažovani su na prepoznavanju i otklanjaju svih problema na putu koji mogu da doprinesu ili nastanku saobraćajne nezgode ili posledicama same nezgode. Usklađivanjem sa propisima Evropske unije Srbija je nedavno uvela insititut licenciranih revizora i proveravača bezbednosti puta, a za sticanje licence neophodno je proći obuku, teorijsku i praktičnu, a zatim položiti ispit pred nadležnom državnom institucijom – Agencijom za bezbednost saobraćaja.
AMSS Centar za motorna vozila istraživačko-razvojni centar je prvo pravno lice ovlašćeno u Srbiji da vrši obuku ovih visokoobrazovanih stručnih kadrova u oblasti drumskog saobraćaja.
- Da bi neko postao revizor ili proveravač mora da bude najmanje master inženjer drumskog saobraćaja ili master inženjer građevine, odsek Putevi i železnice, i da ima pet godina iskustva u ovoj oblasti. Ali, postoji institucija koja je definisana još mnogo ranije od strane EU, koju tek sad implementiramo u praksi, uvođenjem licenciranih revizora i proveravača bezbednosti puteva. Proveravači su zaduženi da obavljaju provere i kontrole postojećih puteva sa aspekta bezbednosti saobraćaja, kao i da daju predloge mera za preventivno delovanje, kako se saobraćajna nezgoda ne bi dogodila. Revizori se primarno bave unapređenjem projekata, koji tek treba da budu izvedeni na putnoj mreži, bilo da je to izgradnja novog ili rekonstrukcija postojećeg puta. Revizija se radi u fazi projektovanja, ali i u kasnijoj fazi, kada je put izgrađen i pušten u saobraćaj, objašnjava dr Dragoslav Kukić, direktor AMSS CMV- Istraživačko-razvojnog centra.
Nastavni kadar u AMSS CMV - Istraživačko-razvojnom centru, koji je angažovan za obuku proveravača i revizora bezbednosti puta, poseduje izuzetno iskustvo, stečeno na velikom broju projekata u Srbiji, ali i u inostranstvu.
- Međunarodno iskustvo, koje su naši stručnjaci sticali na projektima revizije i provere na najsloženijim zadacima na svetskom nivou, motivisalo nas je da se ozbiljno pripremimo za realizaciju ovog programa obuke. Naravno, oni su realizovali i najvažnije projekte iz oblasti revizije i provere bezbednosti saobraćaja i na teritoriji Srbije, i to je taj stručni kadar koji će biti nosilac realizacije ovih aktivnosti, ističe Kukić i dodaje da je u planu i angažovanje i stručnjaka iz inostranstva. Oni će biti gostujući predavači u procesu stručnog usavršavanja kadrova u Srbiji.
Prema informacijama iz Agencije za bezbednost saobraćaja, koja je nosilac ove vrste aktivnosti, interesovanje za licenciranje stručnjaka je iznad očekivanog. Procene su bile da će biti oko stotinu zainteresovanih u Srbiji, a već za prvu obuku prijavilo se više od 80 osoba. Pravilnikom za organizaciju obuke za revizore i proverivače bezbednosti puteva određeno je da teorijska nastava traje šest dana, a potom, isto toliko i praktični deo. Dakle, efektivni deo obuke traje ukupno 12 dana. Dragoslav Kukić u nastavku razgovora za našu reviju iznosi više detalja o radu sa kandidatima za licencu.
-Na obuci se kandidati upoznaju sa tim kako se nacionalni propisi ophode prema bezbednosti saobraćaja, kada se pokreće provera i revizija bezbednosti puteva, a zatim se upoznaju sa sistemskim pristupom bezbednosti saobraćaja, koji je novi i primenjuje se u svim državama EU. On je koncipiran tako da u fokus stavlja čoveka koji sa svim svojim manama i vrlinama ipak čini greške, a saobraćajni sistem treba da obezbedi da te greške proizvode što manje posledice. Zatim se prolaze karakteristike različitih puteva, polaznicima približavamo kategorizaciju, kao i značaj obima saobraćaja na putu, njegovu strukturu, kao i sve ostale parametre vezane za saobraćaj. U toku obuke prolazi se kroz sve faze revizije i provere, uključujući sve najvažnije elemente puta i opreme puta. U praktičnom delu obuke izlazimo na teren sa polaznicima, biramo određene deonice i pokušavamo da identifikujemo najkarakterističnije probleme na tim lokacijama. Na kraju, polaznici obuke pišu izveštaj o proveri ili reviziji bezbednosti puta sa svojim predlozima mera, navodi Kukić.
Svakako da treba pozdraviti to što je Srbija započela proces stručnog usavršavanja i licenciranja pomenutih kadrova po uzoru na Evropsku uniju. Ustalom, inicijatori standarda u oblasti provere i revizije puteva su na prvom mestu države koje su postigle odlične rezultate na tom planu – Holandija, Nemačka, Švedska i Irska. Ipak, za kraj treba naglasiti da nova procedura ne znači da u Srbiji ranije nije postojala provera i revizija bezbednosti puteva. Postojala je, ali sa kadrovima koji nisu imali licence. Sada je sve to podignuto na viši i savremeniji nivo.